Radikulopatija simptomi, lečenje i prevencija

Radikulopatija

Radikulopatija je medicinsko stanje koje nastaje kada su koreni spinalnih živaca u kičmenoj moždini oštećeni ili iritirani. Koreni živaca protežu se od kičmene moždine kroz šupljine između pršljenova i sprovode nervne signale do različitih delova tela.

Kada je koren oštećen ili komprimiran, dolazi do različitih simptoma, uključujući bol, trnjenje, slabost ili gubitak osećaja u delovima tela koje prožima pogođeni nerv.

Radikulopatija može biti uzrokovana različitim faktorima kao što su hernirani diskovi, spinalna stenoza ili degenerativne promene u kičmi.

Terapija se obično prilagođava uzroku i ozbiljnosti problema i može uključivati fizikalnu terapiju, lekove za ublažavanje bola ili u težim slučajevima čak i hirurške zahvate.

Radikulopatija uzroci

Radikulopatija može imati različite uzroke, a jedan od češćih je oboljenje kičmenog stuba diskus hernija. Kada dođe do hernijacije diska posledično može doći i do pritiskanja korena spinalnih živaca i radikulopatije.

Još jedno oboljenje koje se naziva spinalna stenoza izazvano suženjem prostora u kičmenom kanalu može pritisnuti korene živaca i dovesti do ovog oboljenja.

Radikulopatiju izazivaju i degenerativne promene u kičmi nastale usled osteoartritisa. Pored toga, povrede kičme usled padova ili saobraćajnih nesreća mogu takođe dovesti do radikulopatije.

U ređim slučajevima tumori, autoimune bolesti i infekcije kičmene moždine ili okolnih tkiva mogu uzrokovati radikulopatiju.

Radikulopatija simptomi

Simptomi radikulopatije variraju u zavisnosti od mesta i stepena oštećenja korena živaca.

Bol može biti lokalizovan na mestu oštećenog živca, ali se može i širiti duž putanje živca, a pacijenti tegobe opisuju kao oštru bol praćenu pulsiranjem.

Pored toga, javlja se i osećaj trnjenja u delovima tela koji su inervirani pogođenim živcem. Oštećenje živca može dovesti i do slabosti mišića u području pogođenog živca i značajno otežati izvođenje svakodnevnih aktivnosti.

U nešto ređim slučajevima radikulopatija dovodi do potpunog gubitka osećaja u delovima tela koji su inervirani oštećenim živcem.

Ako je radikulopatija uzrokovana ozbiljnim oštećenjem korena živaca u donjem delu kičme (lumbalna radikulopatija), može uticati na hodanje i ravnotežu.

Šta je hronična radikulopatija?

Hronična radikulopatija je stanje u kojem su simptomi radikulopatije, prisutni tokom dužeg perioda, najmanje nekoliko nedelja.

Osobe sa hroničnom radikulopatijom imaju simptome koji se javljaju ili su prisutni već duže vreme i periodično se pogoršavaju.

Lečenje radikulopatije zahteva multidisciplinarni pristup, uz primenu lekova za bol, fizikalnu terapiju, injekcije za ublažavanje bola, kao i u nekim slučajevima hirurške intervencije radi otklanjanja osnovnog uzroka oboljenja.

Lečenje radikulopatije može trajati veoma dugo, zahteva upornost i dosledno pridržavanje saveta lekara.

Radikulopatija, fizikalna terapija i lečenje

Fizikalna terapija se preporučuje u lečenju radikulopatije, kako u akutnom tako i u hroničnom obliku (hronična radikulopatija). Terapijske tehnike koje se savetuju su najčešće krioterapija i elektroterapija, koje omogućavaju smanjenje bola i upale u području obolelih živaca.

Uz instrukcije fizioterapeuta se mogu primenjivati i vežbe istezanja koje poboljšavaju pokretljivost i smanjuju pritisak na korene živca.

Pored toga, terapeutska masaža može imati blagotvoran efekat i dovesti do oslobađanja napetost i poboljšanja cirkulacije u području kičme.

Fizioterapeut će pacijentu pružiti i savete o pravilnom podizanju težine i izbegavanju pokreta koji mogu pogoršati simptome.

Da li radikulopatija može da prođe sama od sebe i za koje vreme?

Radikulopatija može u nekim slučajevima proći sama od sebe, ali to zavisi od uzroka i ozbiljnosti oštećenja korena živca.

U blažim slučajevima, ako je uzrok radikulopatije privremen, kao što su mišićni grčevi ili blaga iritacija korena živaca, simptomi će se postepeno ublažavati i nestati sami od sebe u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

Međutim, u ozbiljnijim slučajevima, ako je uzrok oboljenja diskus hernija ili degenerativne promene u kičmi, tegobe izazvane radikulopatijom mogu trajati jako dugo.

Radikulopatija i diskus hernija

Diskus hernija je jedan od najčešćih uzroka radikulopatije, a do tegoba dolazi kada unutrašnjost diska između pršljenova izbije kroz spoljašnji sloj diska stvarajući izbočinu. Izbočina se može proširiti do dela u kom su smešteni spinalni živci i pritisnuti ih, što dovodi do iritacije ili oštećenja tih živaca.

Kada dođe do pritiskanja spinalnih živaca, javljaju se različiti simptomi koji su karakteristični za radikulopatiju. Obično se javlja bol, utrnulost ili slabost duž putanje zahvaćenog živca. Na primer, ako je pritisnuti živac u lumbalnoj (donjoj) kičmi, simptomi se manifestuju kao bol ili trnjenje u donjem delu leđa, zadnjici, nogama ili stopalima (lumbosakralna radikulopatija). Isto se dešava i ako se javi radikulopatija vratne kičme (cervikalna radikulopatija).

Osim pritiska na spinalni živac, izbočeni disk može izazvati upalu i oticanje u okolnim tkivima, što dodatno pogoršava simptome radikulopatije.

Dakle, diskus hernija može izazvati radikulopatiju pritiskom na spinalni živac i iritacijom živčanih struktura, praćenu bolom, trnjenjem ili slabosti duž putanje zahvaćenog živca.

Gde se sve može javiti radikulopatija?

Radikulopatija se može javiti u različitim delovima kičme, uključujući vratnu (cervikalnu), grudnu (torakalna radikulopatija) i donju (lumbalnu) kičmu, trtičnu kost i sacrum (deo koji povezuje kičmu sa kukovima).

Stoga, diskus hernija može izazvati radikulopatiju pritiskom na spinalni živac i iritacijom živčanih struktura, što rezultira bolom, trnjenjem ili slabošću.

Koji su faktori rizika za nastanak radikulopatije?

Postoje faktori rizika, najčešće vezani za način života pacijenta, koji doprinose razvoju radikulopatije, ti faktori podrazumevaju:

• Prekomernu telesnu težinu
• Loše držanje tela
• Genetske predispozicije
• Obavljanje određenih poslova
• Pušenje
• Dugo sedenje
• Višak telesne težine povećava opterećenje na kičmi i stvara rizik od degenerativnih promena koje mogu uzrokovati radikulopatiju.
• Loše držanje tela, nepravilno podizanje tereta i ponavljanje nepravilnih pokreta izazivaju stres i pritisak na kičmi, pa samim tim povećavaju rizik od povreda i nastanka radikulopatije.

Pored toga, osobe koje obavljaju fizički zahtevne poslove koji zahtevaju ponavljajuće pokrete, savijanje, podizanje i nošenje teških predmeta imaju povećan rizik od razvoja radikulopatije.

Smatra se da i pušenje predstavlja faktor rizika jer smanjuje dotok krvi u spinalne diskove, što ubrzava degenerativni proces i povećava rizik od radikulopatije.

Pored toga i nedostatak fizičke aktivnosti uz svakodnevno, dugo sedenje može oslabiti mišiće leđa i trupa, pa doprineti razvoju radikulopatije.

Dokazano je i da dijabetes, ali i autoimune bolesti mogu povećati rizik od razvoja radikulopatije, ali i drugih oboljenja kičmenog stuba.

Prevencija radikulopatije

Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i održavanje zdrave telesne težine mogu pomoći u očuvanju zdravlja kičme i smanjiti rizik od nastanka radikulopatije.

Pazite da održavate pravilno držanje tela tokom sedenja, stajanja i podizanja tereta kako biste smanjili opterećenje koje se vrši na kičmu tokom težih fizičkih aktivnosti.

Ako morate da podignete težak predmet, trudite se da to izvedete na pravilan način. Prilikom podizanja tereta sa poda, savijte kolena i koristite snagu nogu, a ne leđa. Ako imate posao koji podrazumeva dugo sedenje ili stajanje, potrudite se da redovno odmarate i pravite pauze.

Osobe koje već imaju određena oboljenja kičmenog stuba poput diskus hernije treba da posećuju redovno fizijatra i odlaze na preglede na kojima se mogu otkriti rani znaci problema i sprečiti pogoršanje stanja. Pridržavanje preventivnih mera je bitno kako bi se prevenirao nastanak oboljenja, ali i sprečilo dalje pogoršanje radikulopatije kod osoba koje već imaju ovo oboljenje.