Birgerova bolest - uzroci, simptomi i lečenje

Češće pogađa noge nego ruke a prvi simptom je najčešće jak bol u distalnim delovima (delovima koji su udaljeni od trupa - ruku i nogu) tokom mirovanja.

Kod bolesnika se mogu javiti i grčevi u toku hoda koji mogu dovesti i do šepanja. Pored toga, u ređim slučajevima, mogu se pojaviti i rane (čirevi) na ekstremitetima, kao i utrnulost, žarenje i smanjen protok krvi u prstima prilikom izlaganju niskim temperaturama.

Bolest može dovesti i do upale i začepljenja vena a u teškim slučajevima i do odumiranja tkiva (gangrene) udova koji su zahvaćeni.

Uzrok Birgerove bolesti još uvek je nepoznat, ali najčešće pogođeni pojedinci jesu intenzivni korisnici duvana, pa se smatra da je duvan osnovni okidač za njen nastanak i razvoj.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da uzdržavanje od pušenja kod pacijenata ima značajan uticaj na tok bolesti i jedan je od glavnih faktora za ozdravljenje.

Hipobarična terapija za tretman Birgerove bolesti u Fizionovi

U Fizionova centru uspešno tretiramo brojne bolesti koje na posredan i neposredan način ograničavaju slobodu pokreta. Takav je slučaj i sa Birgerovom bolesti. Pored ostalih terapija, našim pacijentima za rešavanje problema koji nastaju kao posledica ove bolesti savetujemo hipobaričnu terapiju. U pitanju je metoda koja podrazumeva aplikaciju vakuma niskog pritiska na ruke i noge koja se pokazala vrlo uspešnom nakon raznih povreda i fraktura, ali i u slučajevima Birgerove bolesti.

Zahvaljujući neizmeničnim pulsnim promenama pritiska u ekstremitetima koje nastaju prilikom hipobarične terapije dolazi do bolje cirkulacije i ubrzane oksigenacije i samim tim i bržeg prenošenja kiseonika do tkiva.

Terapija se sprovodi uz pomoć specijalne vakumske vreće i pomoću ventuza. Različiti aplikatori omohućavaju da se tretman vrši na različitim površinama i čak na teže dostupnim delovima tela. Cilj hipobarične terapije kod Birgerove bolesti je značajno smanjenje bolova i otoka koje je moguće postići, tj. olakšanje se može osetiti već nakon prvog tretmana.

Birgerova bolest i ateroskleroza

Iako su različite, Birgerova bolest i aterosleroza se često mešaju.

Birgeorva bolest najčešće započinje pre 40-e godine, dok ateroskleroza obično započinje nakon 40. Birgerova bolest zahvata distalne delove ekstremiteta i vene, ateroskleroza najčešće veće arterije i donje ekstremitete. Od faktora rizika se pušenje izdvaja kao osnovni, dok endogeni faktori za razvoj Birgerove bolesti još uvek nisu razjašnjeni. Kod ateroskleroze, ključni su genetički faktori, hipertenzija, gojaznost i pušenje.

Razvoj bolesti

Razvoj bolesti započinje pod uticajem egzogenih faktora (pušenje, infekcija). Dolazi do akumulacije antitela i formiranja imunskog kompleksa u zidovima krvnih sudova. Aktiviranje sistema komplementa (sastavni deo imunog sistema čoveka) dovodi do strukturnih promena u zidovima krvnih sudova, nagomilavaju se inflamatorne ćelije i dolazi do zapaljenja krvnih sudova. Kao posledica ovih procesa, zadebljava zid krvnog suda, sužava se njegov lumen i smanjuje protok krvi. Ukoliko bolest nastavi da se razvija, krvni sud se potpuno zatvara i prekida se krvotok kroz zahvaćeni segment. Distalno od dela na kojem je nastala okluzija tkivo počinje da odumire i nastaje gangrena. Ukoliko se bolest kasno dijagnostikuje, kada je već u uznapredovaloj fazi, neophodna je amputacija dela uda koji je zahvaćen.

Simptomi

Najčešće se kao prvi znak Birgerove bolesti javlja bol u šakama ili stopalima koje se širi i na ruke i noge. Bol se može dobiti ili prilikom aktivnosti ili tokom odmora. Kada je oboleli pod stresom ili oboleo od prehlade, bol može postati intenzivniji. Pored toga, mogu se javiti i sledeći simptomi:

• Bledi, crveni ili plavkasti prsti na rukama.
• Hladne ruke ili noge.
• Bol u rukama i stopalima koji se može osećati i kao trnjenje ili mravinjanje.
• Bol u nogama, gležnjevima ili stopalima pri hodanju - često se nalazi u luku stopala.
• Promene na koži ili male bolne rane na prstima ruku ili nogu.

Uzroci Birgerove bolesti

Iako je očigledno da pušenje ima značajnu ulogu u razvoju Birgerove bolesti, tačan uzrok i dalje nije poznat, niti je razjašnjeno na koji način duvan utiče na nju. Jedna od pretpostavki je da hemikalije koje postoje u duvanu utiču na iritaciju sluzokože krvnih sudova usled čega dolazi do njihovog oticanja, ali to i dalje nije potvrđeno.

Postoji i sumnja da neki ljudi mogu da budu i genetski predisponirani za razvoj Birgerove bolesti, kao i da je možda u pitanju autoimuni odgovor kada imuni sistem tela greškom napada tkivo koje je zdravo.

Kako se uspostavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda, a bolest se leči prestankom pušenja. Osim toga, neophodne mere su izbegavanje hladnoće, lekova koji sužavaju krvne sudove ali se mora voditi računa i o termalnim, hemijskim i mehaničkim povredama ekstremiteta.