Piriformis sindrom

Piriformis sindrom

Piriformis je izuzetno važan mišić u telu, koji je smešten u zadnjici. Iako je relativno mali mišić, piriformis ima značajnu ulogu u pokretima kukova i donjeg dela tela. Saznajte kakva je anatomija piriformis mišića, koja je njegova funkcija, ali i kako može doći do problema kao što je sindrom piriformis i koje su mogućnosti lečenja ovog oboljenja.

Anatomija i funkcija piriformis mišića

Piriformis se nalazi u zadnjem delu karlice, ispod gluteus maximus mišića (veliki mišić zadnjice). Piriformis mišić počinje da se prostire na prednjoj strani sakruma, dok se pridružuje delu trohanter femura butne kosti. Osnovna funkcija piriformisa pre svega omogućava:

• 1. Spoljašnju rotaciju butine
• 2. Abdukciju
• 3. Stabilizacija zgloba kuka

Piriformis pomaže u rotaciji butine prema spolja kada je noga ispružena. Kada je savijena, piriformis omogućava pomeranje noge od tela, što je poznato kao abdukcija. Tokom aktivnosti, hodanja ili trčanja, piriformis stabilizuje kuk i pomaže u održavanju ravnoteže. S obzirom na njegovu povezanost sa kukovima i karlicom, piriformis doprinosi i ravnoteži u donjem delu tela i smanjuje napetost u lumbalnom delu kičme.

Šta je piriformis sindrom?

Piriformis sindrom je neuromišićno stanje koje se javlja kada piriformis komprimuje ili iritira išijadični nerv, koji prolazi neposredno ispod ili kroz mišić. Pritisak na nerv može izazvati širok spektar simptoma, od blage nelagode do intenzivnog bola. Najčešći simptomi su bol u zadnjici, osećaj trnjenja, peckanja ili ukočenosti koja se širi niz zadnju stranu noge. U težim formama dolazi do slabosti čitave noge. Ponekad se bol širi do donjeg dela leđa, što stvara zabunu jer simptomi mogu nalikovati išijasu, koji nastaje zbog pritiska na nervne korene u kičmenom stubu. Koja je onda glavna razlika između ovog sindroma i išijasa?

Za razliku od išijasa, čiji je uzrok u samom kičmenom stubu, piriformis sindrom proizilazi iz pritiska na išijadični nerv spolja, direktno od strane piriformis mišića. Sindrom najčešće pogađa sportiste, osobe koje dugo sede ili obavljaju aktivnosti koje uključuju repetitivne pokrete kukova, ali se može javiti i kao posledica povrede ili traume.

Simptomi sindroma piriformis

Simptomi piriformis sindroma variraju od osobe do osobe, ali najčešće se osećaju sledeće tegobe:

• ● Bol u zadnjici
• ● Trnjenje i ukočenost
• ● Poteškoće pri hodanju

Osećaj pritiska ili bola u području zadnjice koji postaje jači tokom sedenja. Zatim trnjenje ili ukočenosti koji se šire duž noge u zadnjem delu butine i u listovima. Osobama koje imaju ove tegobe može biti veoma teško da sa hodaju ili trče zbog bolova.

Koji su glavni uzroci sindroma piriformis?

Grčevi u piriformis mišiću su jedan od vodećih uzroka ovog sindroma. Kada je mišić zategnut ili u spazmu, on može da pritisne išijadični nerv i da dovede do bola i drugih neuroloških simptoma. Mišićni grčevi se mogu pojaviti zbog fizičke aktivnosti, statičkog položaja ili čak kao rezultat neravnomerne upotrebe mišića prilikom kretanja.

Uzrok može da bude i trauma poput pada, istegnuća ili direktne povrede zadnjice ili karlice, što može izazvati oštećenje piriformis mišića. To dalje može uzrokovati iritaciju nerva i razvoja sindroma. Povrede ovog tipa često uzrokuju oticanje ili zadebljanje mišića, što dodatno povećava pritisak na išijadični nerv.

Aktivnosti poput trčanja, vožnje bicikla, planinarenja ili često penjanje stepenicama, mogu preopteretiti piriformis, mišić zatim postaje napet, što dovodi do iritacije i kompresije nerva. Ljudi koji puno sede, recimo vozači, su podložni ovom sindromu.

U nekim slučajevima, anatomske varijacije u položaju ili veličini piriformis mišića u odnosu na išijadični nerv, mogu da doprinesu riziku za razvoj sindroma. Na primer, kod nekih ljudi išijadični nerv prolazi direktno kroz piriformis mišić, umesto ispod njega, što ih čini podložnijim iritaciji.

Kako izgleda lečenje piriformis sindroma?

Lečenje piriformis sindroma se sastoji od kombinacije različitih terapijskih pristupa. To su pre svega vežbe istezanja i jačanja kako bi se smanjila napetost u piriformis mišiću. Vežbanjem se postiže jačanje gluteusa, kao i poboljšanje opsega pokreta. Mogu se primeniti i tehnike masaže za opuštanje napetih mišića i poboljšanje cirkulacije u cilju smanjenja bola i nelagodnosti. U nekim slučajevima, na preporuku lekara se mogu dodatno primeniti i obloge, lekovi ili injekcije.

Ukoliko želite da radite na prevenciji oboljenja, možete uključiti vežbe istezanja u dnevnu rutinu koje će pomoći u održavanju fleksibilnosti mišića. Višak telesne težine može dodatno da optereti zglobove i mišiće, što će povećati rizik od povreda. Vid prevencije je i obazrivost prilikom bavljenja fizičkim aktivnostima, kada se bavite sportom ili vežbama, obratite pažnju na pravilnu formu kako biste izbegli preopterećenje mišića.