Osteoporoza je bolest kostiju koju karakteriše smanjenje gustine kostiju, što dovodi do njihovog slabljenja i povećane sklonosti ka prelomima. Ovo je jedna od najčešćih metaboličkih bolesti kostiju, često pogađa starije osobe, posebno žene u menopauzi. Iako se češće javlja kod osoba ženskog pola zbog pada nivo estrogena u menopauzi, osteoporoza može da se javi i kod muškaraca kao posledica pada testosterona.
Osteoporoza se razvija polako, bez očiglednih simptoma, sve dok ne dođe do preloma kosti. Gubitak koštane mase može da traje godinama pre nego što se stanje dijagnostikuje. Kako bi se izbegle kompikacije, savetuje se da osobe koje sumnjaju na početak razvoja bolesti posete što pre lekara kako bi dobile adekvatnu terapiju. Iako je osteoporoza hronično oboljenje, postoji način da se stanje drži pod kontrolom uz adekvatnu terapiju, suplementaciju i odgovarajuću ishranu.
Osteoporoza uzroci
Osteoporoza nastaje kada dođe do neravnoteže između stvaranja nove i razgradnje stare koštane mase. Postoji nekoliko faktora koji doprinose razvoju osteoporoze, a pre svega hormonski disbalans. Kod žena je u pitanju pad nivoa estrogena u menopauzi, dok kod muškaraca nizak nivo testosterona može dovesti do sličnih problema. Pored polnih hormona, hormoni štitaste žlezde takođe mogu da utiču na gustinu kostiju ako je nivo previsok.
Pored hormonalnih promena, ishrana znatno utiče na zdravlje kostiju, naročito nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D. Kalcijum je neophodan za formiranje kostiju, dok vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma u crevima, tako da bez dovoljnog unosa i odgovarajuće ishrane, kosti postaju slabije i krhke.
Stil života takođe ima veliki uticaj na zdravlje kostiju, jer fizička aktivnost održava koštanu masu. Pored fizičke aktivnosti, treba obratiti pažnju i na umereno konzumiranje alkohola ali i na duvan. Pušenje utiče na sposobnost tela da apsorbuje kalcijum, a alkohol usporava proces formiranja nove koštane mase. U ređim slučajevima, duga primena kortikosteroida negativno utiče na koštanu masu. Određene hronične bolesti i stanja takođe mogu doprineti razvoju osteoporoze, a najčešće su to:
- reumatoidni artritis
- upalne bolesti creva
- celiakija
- hormonalni poremećaji
Osteoporoza simptomi i najčešće tegobe
Osteoporoza se često naziva "tihom bolešću" jer se često događa da stanje progresuje godinama bez ikakvih simptoma sve dok ne dođe do preloma kosti. Međutim, neki rani znaci mogu biti bol u leđima, uzrokovan prelomom ili kolapsom pršljenova. Kako bolest napreduje, visina osobe se može smanjiti, a držanje postati savijeno tj. pogrbljeno.
Najočigledniji simptom osteoporoze su prelomi kostiju koji se dešavaju mnogo lakše nego što je to ranije bio slučaj. Mesta preloma su najčešće kukovi, zglobovi i kičma. Zbog smanjene gustine kostiju, čak i minimalni pad ili manji udarac može izazvati ozbiljan prelom. Mesta preloma su najčešće kukovi, zglobovi i kičma.
Faktori rizika koji doprinose razvoju osteoporoze
Verovatnoća da će doći do razvoja osteoporoze značajno raste s godinama, posebno kod osoba starijih od 50 godina. Pored toga, ovom oboljenju su podložnije žene, naročito u menopauzi, ali se oboljenje svakako može javiti i kod muškaraca.
Zatim, genetska predispozicija takođe doprinosi riziku od nastanka oboljenja. Još jedan faktor rizika je nizak indeks telesne mase i neuhranjenost, nedostatak kalcijuma i vitamina D u ishrani.
Osteoporoza i menopauza
Menopauza je najveći faktor rizika za razvoj osteoporoze kod žena. Tokom menopauze, dolazi do značajnog pada nivoa estrogena, hormona koji je neophodan za održavanje koštane mase. Estrogen pomaže u regulaciji ciklusa obnavljanja kosti, što podrazumeva i razgradnju stare kosti i stvaranje nove.
Kada nivo estrogena opadne, regeneracija kosti ne uspeva da sustigne razgradnju, pa na taj način dolazi do smanjenja gustine kostiju i povećava se rizik od preloma. Kod većine žena dolazi do naglog gubitak koštane mase u prvih nekoliko godina menopauze. Stoga je važno da žene u ovom periodu posebno obrate pažnju na zdravlje svojih kostiju i konsultuju se sa lekarom o eventualnoj suplementaciji.
Osteoporoza kod muškaraca
Iako je osteoporoza češća kod žena, posebno nakon menopauze, muškarci su takođe u riziku od razvoja ove bolesti, posebno nakon 50. godine života. Kod muškaraca se osteoporoza često ne dijagnostikuje na vreme, upravo iz razloga što se češće javlja kod žena.
Uzrok osteoporoze kod muškaraca je smanjen nivo testosterona, do kojeg dolazi usled starenja. Pored toga, faktor rizika su i duga upotreba kortikosteroida, hronične bolesti poput reumatoidnog artritisa, ali i nezdrav stil života, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola.
Simptomi osteoporoze kod muškaraca su slični simptomima koji se javljaju kod žena, dakle, javlja se bol u leđima, smanjuje se visina osobe i lako dolazi do preloma. Lekar može da preporuči pored regularne terapije za osteoporozu i terapiju testosteronom u slučajevima kada se ustanovi nedostatak ovog hormona kod muškaraca.
Do kojih preloma najčešće dolazi?
Najčešći prelomi koji se dešavaju osobama sa osteoporozom su prelom kuka, kičme i zgloba ruke. Prelom kuka je među najozbiljnijim i najčešćim komplikacijama osteoporoze. Nastaje nakon pada i smatra se ozbiljnim stanjem, naročito kod starijih osoba i zahteva hiruršku intervenciju.
Prelom kičme, poznat i kao kompresivni prelom pršljenova se često javlja iznenada, bez značajne povrede i veoma je bolan. Do preloma dolazi kada pršljenovi, koji čine kičmeni stub, kolabiraju ili se sabiju zbog slabosti kostiju. Kompresivni prelomi su ozbiljna komplikacija i mogu da uzrokuju deformitet kičme, ali i hronični bol u leđima.
Još jedan česti prelom koji je posledica osteoporoze je prelom zgloba ruke, posebno distalnog dela radijusa (poznat kao Kolizov prelom). Do preloma obično dolazi kada osoba padne na ispruženu ruku, što je uobičajena reakcija pri padu. Iako manje opasan nego prelom kuka, prelom zgloba ruke takođe značajno utiče na funkcionalnu sposobnost osobe i zahteva dugu rehabilitaciju.
Osim navedenih preloma koji su ujedno i najčešći, osteoporoza povećava rizik i od preloma ramena, rebra i karlice.
Osteoporoza ishrana i unos kalcijuma
Prevencija osteoporoze pre svega podrazumeva unos hrane bogate kalcijumom i vitaminom D. Mleko, jogurt i sir su odlični izvori kalcijuma, koji je neophodan za regeneraciju i održavanje jakih kostiju. Mlečni proizvodi sadrže i vitamin D, koji pomaže u apsorpciji kalcijuma.
Kelj, spanać, brokoli i kineski kupus takođe sadrže visok nivo kalcijuma. Zatim masnije ribe a to su losos, sardina i skuša jer su bogate vitaminom D i omega-3 masnim kiselinama, koje su važne za zdravlje kostiju.
Pored ribe, treba uključiti i orašaste plodove u ishranu, odnosno bademe, susam i chia semenke jer su dobar izvor kalcijuma.
Mnoga biljna mleka, bademovo, sojino i ovseno mleko, su obogaćeni kalcijumom i vitaminom D. Jaja su takođe dobar izvor vitamina D, posebno žumance. Izbegavajte visok unos soli, jer može doći do povećanog izlučivanja kalcijuma putem urina.
Osteoporoza vežbe za starije žene
Vežbe za osteoporozu ne moraju biti naročito zahtevne i teške. Lagana fizička aktivnost je sasvim dovolja da bi se očuvalo zdravlje kostiju, a možete primanjivati sledeće aktivnosti:
- 30 minuta šetnje dnevno
- Hodanje uz stepenice umesto korišćenja lifta
- Ples
Kako se postavlja dijagnoza osteoporoze?
Dijagnoza osteoporoze se najčešće postavlja putem denzitometrije (DEXA skeniranje), koja meri mineralnu gustinu kostiju. Ova neinvazivna procedura koristi nisku dozu rendgenskih zraka za skeniranje kostiju, najčešće kičme i kukova, da bi se utvrdila njihova gustina. Rezultati se obično izražavaju kao T-score, koji poredi gustinu kostiju pacijenta sa prosečnom gustinom kostiju zdrave mlade odrasle osobe.
Pored denzitometrije, može se preporučiti i test krvi kako bi se procenio nivo kalcijuma i vitamina D. Mogu se raditi i testovi mokraće za merenje nivoa kalcijuma koji se izlučuje iz tela, što ukazuje na prekomernu razgradnju kostiju.
Lekari će uzeti u obzir faktore rizika kao što su porodična istorija osteoporoze, raniji prelomi kosti, stil života i prisustvo hroničnih oboljenja koja utiču na zdravlje kostiju.
Osteoporoza i drugi zdravstveni problemi
Postoje dokazi koji ukazuju da osobe sa osteoporozom imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, što može biti posledica zajedničkih faktora rizika, kao što su nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje i neadekvatna ishrana. Takođe, određeni lekovi koji se koriste za lečenje osteoporoze imaju efekat na kardiovaskularni sistem.
Dijabetes, posebno tip 1, značajno povećava rizik od dobijanja osteoporoze. Kod dijabetesa tipa 2, faktori kao što su gojaznost, ali i upotreba određenih lekova doprinose gubitku koštane mase.
Autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis, lupus i multipla skleroza su takođe povezane sa smanjenom koštanom masom i povećanim rizikom od preloma.
Bolesti koje utiču na sistem za varenje, celiakija, upalna bolest creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis), ometaju apsorpciju nutrijenata, kalcijuma i vitamin D, tako da su i ova oboljenja faktor rizika za razvoj osteoporoze.
Da li je osteoporoza izlečiva?
Osteoporoza je oboljenje koje može da se leči, ali je cilj tretmana uglavnom usmeren ka zaustavljanju ili usporavanju dalje progresije bolesti, odnosno gubitka koštane mase. Lečenje se sprovodi kombinovanjem lekova, promenama u ishrani, uvođenjem fizičke aktivnosti.
Osteoporoza lečenje
Postoji nekoliko vrsta lekova koji se koriste u lečenju osteoporoze. Bisfosfonati se najčešće propisuju i pomažu u sprečavanju gubitka koštane mase. Teriparatid stimuliše stvaranje nove koštane mase i posebno je bitan u tretmanu pacijenata sa teškom osteoporozom. Sve češće se prepisuje i hormonska terapija ženama u menopauzi kako bi se nadoknadio nivo estrogena, a muškarcima se propisuje testosteron.
Pored lekova, suplementi kalcijuma i vitamina D se često preporučuju, uz ishranu bogatu ovim nutrijentima. Što se tiče fizičke aktivnosti, nije neophodno raditi izuzetno teške vežbe. Dovoljno je izdvojiti svakog dana neko vreme za laganu šetnju, ples ili dizanje lakših tegova, što će biti odlična prevencija osteoporoze.
ZAKAŽITE PREGLED FIZIJATRA
Dr Jelena Kluz-Đurđević, specijalista fizikalne medicine
Dr Jelena, će nakon obavljenog razgovora sa pacijentom obaviti pregled na osnovu kojeg ćemo dobiti celovitiju sliku zdravstvenog stanja, što će nam pomoći da ustanovimo da li je u pitanju povreda ili dijagnoza.
Pregled traje 30 minuta i sadrži:
Zakažite specijalistički pregled na telefon 011 2100 588 po ceni od 4.000rsd.