Burzitis kolena

Šta je burzitis kolena, lakta i ramena

Burzitis je zapaljenje burze, male vrećice ispunjene tečnošću koja se nalazi u zglobovima i služi kao jastučić između kostiju, tetiva, mišića i kože. Njegova osnovna funkcija je smanjenje trenja prilikom pokreta i zaštita mekih tkiva.

Upala burze izaziva bol, oticanje i ukočenost, što značajno otežava svakodnevne aktivnosti. Burzitis najčešće pogađa zglobove koji su podložni ponavljajućim pokretima, a to su ramena, laktovi, kolena, kukovi i zglobovi stopala.

Uzroci burzitisa

Burzitis se obično razvija zbog hroničnog preopterećenja zgloba, nepravilnog držanja ili povreda. Radnje koje se često ponavljaju, poput čučanja ili klečanja, mogu izazvati iritaciju burze, naročito ako ove pokrete obavljate pod opterećenjem. Zbog toga do burzitisa često dolazi kod sportista i osoba koje obavljaju fizički zahtevne poslove.

Direktan udarac ili pad na zglob može oštetiti burzu i izazvati upalu. Pored povreda stanja poput reumatoidnog artritisa, gihta ili infekcija mogu izazvati sekundarni burzitis. U slučaju infekcije se primenjuje antibiotik za burzitis. Kako telo stari, zglobovi postaju manje elastični i podložniji su oštećenjima. To povećava rizik od razvoja burzitisa, posebno kod osoba koje su dosta fizički aktivne.

Simptomi burzitisa

Simptomi burzitisa nastaju postepeno kod hroničnog oblika burzitisa ili iznenada kod akutnog oblika. Najčešći simptomi podrazumevaju:

• Bol u zglobu
• Otečenost i crvenilo
• Ukočenost zgloba
• Toplota u području zgloba

Kod hroničnog burzitisa, simptomi se najčešće razvijaju postepeno, usled pokreta koji se često ponavljaju ili usled pritiska koji se vrši na određeni deo tela. Javlja se često kao oboljenje tipično za određene profesije kao što su profesionalni sport i kod građevinskih radnika. Bol se može postepeno povećavati, a zahvaćeni zglob postaje ukočen i osetljiv na dodir.

Kod akutnog burzitisa simptomi nastaju naglo, obično kao rezultat povrede, naglog preopterećenja zgloba ili infekcije. U ovim slučajevima bol, otok i ograničena pokretljivost mogu se pojaviti iznenada i biti intenzivni.

Kako se javlja burzitis ramena i lakta?

Kao što je prethodno pomenuto, burzitis se može javiti u različitim delovima tela, najčešće u laktu, kolenu i ramenu. Burzitis ramena zahvata rameni zglob i često se javlja kod sportista ili osoba koje obavljaju poslove koji podrazumevaju stalno podizanje ruku iznad glave.

Postoji i takozvani burzitis olekranona, koji se javlja u laktu i uglavnom je posledica povreda ili oslanjanja na laktove. Kod burzitisa lakta se uočava jasno ispupčenje u predelu lakta, koje podseća na jastučić. Burzitis lakta se jos naziva i studentski lakat, jer može nastati prilikom dugog oslanjanja na laktove tokom učenja.

Postoji i takozvani trohanterični burzitis koji zahvata kuk i ovaj oblik se najčešće javlja kod starijih osoba ili sportista.

Burzitis kolena

U kolenu postoje četiri glavne burze:

• prepatelarna (ispred patele)
• infrapatelarna (ispod patele)
• semimembranozna (sa zadnje strane kolena)
• suprapatelarna (iznad patele)

Burzitis se najčešće javlja u prepatelarnim burzama, što može da dovede do bola, otoka i ukočenosti u prednjem delu kolena i naziva se prepatelarni burzitis. Dijagnoza burzitisa kolena se postavlja na osnovu simptoma i kliničkog pregleda, uz ultrazvuka, po potrebi i rentgen ili magnetnu rezonancu za detaljniju procenu.

Lečenje podrazumeva odmor, hladne obloge, lekove protiv upale, fizikalnu terapiju, u nekim slučajevima, aspiraciju tečnosti iz burze ili kortikosteroidne injekcije. Burzitis se ređe javlja u ahilovoj tetivi, stopalu i peti, iako ređe, burzitis se može javiti i u ovom delu tela.

Kako razlikovati burzitis od stanja koja daju slične simptome?

Burzitis može imati slične simptome kao i stanje tendinitis i artritis. Iako dovode do sličnih tegoba, kao što su bol i upalu u zglobovima, ova oboljenja se razlikuju po svojoj prirodi. Tendinitis je upala tetiva, struktura koje povezuju mišiće sa kostima. Artritis se odnosi na upalu samih zglobova i može biti izazvan degenerativnim promenama (osteoartritis) ili autoimunim bolestima (reumatoidni artritis).

Za razliku od burzitisa, artritis obično zahvata više zglobova i može izazvati trajna oštećenja. Pored toga, artritis je najčešće hronično stanje koje izaziva stalnu bol i ukočenost, dok su simptomi burzitisa i tendinitisa obično akutni i povezani sa određenim pokretima ili aktivnostima. Dakle, iako sva tri stanja izazivaju slične simptome, razlikuju se po mestu i načinu nastanka upale, a neretko i u jačini tegoba.

Burzitis lečenje i dijagnostika

Dijagnoza burzitisa se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i u nekim slučajevima, dodatnih dijagnostičkih metoda, najčešće ultrazvuk, rendgen i magnetna rezonanca. U određenim situacijama, lekar može uzeti uzorak tečnosti iz burze kako bi isključio prisustvo infekcije ili neke druge sistemske bolesti.

Lečenje burzitisa zavisi od težine simptoma i uzroka. U većini slučajeva, simptomi se mogu kontrolisati konzervativnim metodama. Izbegavanje aktivnosti koje izazivaju bol je neophodno za oporavak, kao i odmaranje zgloba jer smanjuje upalu i ubrzava proces zaceljivanja. Mogu se primenjivati i obloge od leda na bolnom području kako bi se smanjila upala i bol. Led je najbolje koristiti nekoliko puta dnevno u trajanju od 15-20 minuta.

U slučaju intenzivnog bola i upale, lekar može preporučiti injekciju direktno u burzu kako bi se smanjila upala u akutnoj fazi. Nakon akutne faze, lekar može prepisati i fizikalnu terapiju. U retkim slučajevima, kada pomenuti tretmani ne uspevaju, može biti potrebna hirurška intervencija za uklanjanje oštećene burze.

Obloge za burzitis

Obloge za burzitis treba primenjivati isključivo po preporuci lekara. Lekar će Vam objasniti koji tip obloga je pogodan za vaše stanje, odnosno da li treba da primenjujete hladne ili tople obloge. Ponekad se preporučuje i primena obloga sa lekovitim sastojcima, recimo sa đumbirom, koji može potpomoći proces zaceljenja.

Prevencija burzitisa

Iako ne postoji preventivna mera koja garantuje da se burzitis neće pojaviti, postoje mere koje mogu smanjiti rizik od njegovog razvoja. Ako vaš posao zahteva ponavljajuće pokrete, pravite pauze i radite vežbe istezanja. Prilikom podizanja teških predmeta, savetuje se da prebacite opterećenje na noge umesto na leđa kako biste smanjili pritisak na zglobove. Redovna fizička aktivnost, posebno vežbe koje jačaju mišiće oko zglobova, takođe mogu smanjiti stres na burze.

Burzitis je stanje koje može dovesti do značajnih zdravstvenih tegoba, posebno ako se ne leči na vreme. Zbog toga je veoma važno blagovremeno prepoznavanje simptoma i kao i primena odgovarajućih tretmana koji mogu pomoći u brzom oporavku i sprečavanju ponovnog razvoja upale. Ako primetite bol u zglobovima koji traje duže vreme, važno je da se obratite lekaru kako biste dobili odgovarajuću dijagnozu i terapiju.