Mišićna distrofija - uzroci i lečenje

Postoji više različitih tipova mišićne distrofije, u zavisnosti od grupe mišića koja oboleva, načina nasleđivanja, kao i progresije bolesti. Takođe, svaka posebna vrsta mišićne distrofije ima svoje podtipove i bolest može da se drugačije ispolji u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja. 

Fizikalna terapija igra veoma značajnu ulogu u tretmanu mišićne distrofije. Kombinacija vežbi i fizikalne terapije uz savremene terapeutske metode omogućiće dužu fleksibilnost i snagu mišića, a samim tim i sporije napredovanje bolesti. 

Tretmani mišićne distrofije u Fizionova centru 

Svaka obolela osoba sa mišićnom distrofijom ima jedinstvene potrebe u zavisnosti od starosti, vrsti distrofije i progresiji same bolesti. Fizioterapeuti u našem centru će raditi sa obolelim, ali i sa njihovim starateljima na razvoju individualnog plana lečenja kako bi osobe koje boluju mogle da iskoriste svoj puni potencijal. 

Sa fizikalnom terapijom bi trebalo da se počne što ranije, odnosno odmah po uspostavljanju dijagnoze pre nego što dođe do stezanja u zglobovima i mišićima kako bi se oni očuvali što duže terapijom i kako bi se smanjili deformiteti i omogućila maksimalna pokretljivost u svim fazama bolesti. 

U fokusu je celoviti pristup koji podrazumeva konstantno praćenje, korigovanje terapije i primenu najsavremenijih aparata za stimulaciju mišića i očuvanje pokreta, poput RSQ1 uređaja. 

Primena RSQ1 uređaja u tretmanu mišićne distrofije

RSQ1 uređaj koristimo u okviru protokola za različita oboljenja u kojima je neophodno poboljšanje fizičke pokretljivosti, pa tako i za mišićnu distrofiju. RSQ1 dolazi iz kompanije koja se bavi elektrostimulacijom i funkcioniše na različitim tipovima struja koje stimulišu nervni sistem, a mi smo jedini na Balkanu koji u svom centru poseduju ovaj uređaj.

Sa visokofrekventnim signalom od preko 10kHz-a, RSQ1 ima brojne prednosti u odnosu na sve slične aparate: cirkulacija se ubrzava momentalno, stvara se hipertrofija, povećava saturacija i kreira veliki broj motornih jedinica. Pored toga, RSQ1 pruža i brz analgetski efekat. Pacijenti mogu odmah da primete olakšanje ukoliko se tretiraju bolna područja, a efekti su brzi i veoma delotvorni. 

Ovaj uređaj se koristi u kombinaciji sa vežbama pod nadzorom terapeuta koji će se postarati da se istij koristi na najpravilniji mogući način. 

Fizioterapeuti u okviru terapije rade na sprečavanju i redukciji kontrakture zglobova, na održanju ili poboljšanju kardiorespiratorne i mišićne snage, prilagođavanju tretmana i usmeravanju kako bi se oboleli u što većoj meri uključio u svakodnevne aktivnosti. 

Nazovite nas i naši operateri će Vam zakazati prvi slobodan termin koji Vam odgovara. 

Zakažite pregled: 011/21-00-588

Uzroci

Mišićna distrofija može se naslediti iz porodice, ali osoba može biti i prvoobolela. 

Ono što je zajedničko za sve tipove mišićnih distrofija jeste da su mišićna vlakna kod obolelih jako osetljiva na oštećenja. Mišići vremenom postaju sve slabiji i obzirom da je u pitanju progresivno oboljenje, većina pacijenata će u određenom trenutku doći do faze kada će im biti neophodna invalidska kolica i konstanta pomoć u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Iako potpuno izlečenje nije moguće, postoje načini da se bolest uspori i da se što duže očuva pokretljivost osobe koja je obolela.

Simptomi mišićne distrofije

Mišićna distrofija se najčešće manifestuje u ranom dobu i to kod dece do pete godine nakon čega se bolest razvija. U početku oboljevaju rameni mišići, kukovi, bedra i listovi. Kako bolest napreduje, distrofija zahvata i ostale mišiće čime direktno utiče na mobilnost obolelog. 

Osim teškoća sa kretanjem, često se javlja i problem sa gutanjem i disanjem, a u pojedinim slučajevima distrofija utiče i na rad srca, pluća i drugih organa. 

Oboleli od mišićne distrofije žive znatno kraće, a uzrok smrti su komplikacije koje su nastale usled progresije bolesti. 

Kako se bolest dijagnostikuje?

Ukoliko dođe do sumnje na mišićnu distrofiiju, lekar može da uputi na sledeće analize: 

• - Analiza krvi na enzime i proteine kojom se proverava da li je povišen nivo enzima koji se zove kreatin kinaza. Visok nivo ovoga enzima može da ukaže na  oštećenje mišića koje je  uzrokovano mišićnom distrofijom.
• - Elektromiografija (EMG) kojom se meri električna aktivnost mišića i nerava.
• - Biopsija mišića čime se vrši provera da li je došlo do promene ćelija u mišićnom tkivu.
• - Genetski testovi kojima se identifikuju mutacije gena povezane sa mišićnom distrofijom.

Tipovi mišićne distrofije 

Neke vrste mišićne distrofije definisane su specifičnim karakteristikama ili određenim mestom u telu na kome se prvo manifestuje bolest. 

Dišenova mišićna distrofija

Dišenova mišićna distrofija (Dystrophia musculorum progressiva) predstavlja najčešći oblik mišićne distrofije. Iako devojčice mogu da budu nosioci bolesti, ona je u mnogo većoj meri izražena kod dečaka. 

Znaci i simptomi, koji se obično pokazuju u ranom detinjstvu, mogu biti:

• - česti padovi

• - poteškoće pri ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja

• - problemi sa kretanjem poput trčanja i skakanja 

• - problemi sa hodanjem

• - teškoća da se stoji ili hoda na prstima

• - veliki mišići

• - ukočenost i bol u mišićima

• - poteškoće sa učenjem

• - usporen rast

Bekerova mišićna distrofija

Znaci i simptomi Bekerove mišićne distrofije su u velikoj meri slični onima koji se pojavljuju kod Dišenovog tipa, sa razlikom da su u ovom slučaju oni dosta blaži i sporije napreduju. Prvi simptiomi se mogu primetiti u periodu adolescencije, ali nije redak slučaj da se jave tek nakon 20. godine. 

Miotonična distrofija

Za ovaj tip karakteristična je nemogućnost da se mišići opuste nakon kontrakcije. Obično su najpre pogođeni mišići lica i vrata. Oboleli od ovog oblika distrofije obično imaju duga i tanka lica, spuštene kapke i tanke vratove.  

Facioskapulohumeralna mišićna distrofija

Prvi simptomi obično se pojavljuju na licu, kukovima i ramenima. Oboleli ne mogu da se smeju ili da zatvore kapke. Uglavnom je značajno otežano podizanje ruku koje su neproporcionalne (nadlaktice su dosta tanje u odnosu na podlaktice). Ovaj tip mišićne distrofije se najčešće javlja u tinejdžerskim godinama, ali može da otpočne još u detinjstvu ili čak do 50. godine života. 

Kongenitalna distrofija

Ova vrsta pogađa i dečake i devojčice i može se videti odmah po rođenju ili do druge godine života. Neki oblici sporo napreduju i uzrokuju samo blagi invaliditet, dok su drugi znatno progresivniji i mogu da dovedu do ozbiljnih oštećenja.